Nije ništa iznenadno ukoliko vam se ponekad javi pojačano lučenje želudačne kiseline. Ipak, određeni broj ljudi zaista ima veliki problem sa peckanjem, podrigivanjem, nadimanjem i to skoro pa svaki put kada nešto pojedu.
Lekari nagoveštavaju i upozoravaju da je hrana ključna u rešavanju ovog problema.
Određena pojačana želudačna kiselina javi se povremeno kod svih ljudi, što zaista ništa i nije čudno. Ipak, smatra se da oko 20% populacije ima takozvanu gastroezofagealnu refluksnu bolest odnosno GERB.
To je hronično stanje refluksa kiseline koje može samo da odredi lekar. A upravo su i lekari saglasni da hrana igra glavnu ulogu u kontroli simptoma želudačne kiseline i upravo je ona prva na liniji terapije koja se koristi za pacijente sa pojačanom želudačnom kiselinom.
Izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem masti, soli ili začina
Mišićna cev ili sfinkter jednjaka propušta hranu u stomak pa se zatvara, štiti jednjak od želudačne kiseline. Ipak, ukoliko se on opusti, hrana može da potisne na gore kroz olabavljeni otvor i izazove refuks kiseline.
Hrana za koju se jednostavno zna da izaziva takozvanu žgaravicu, tačnije pojačanu želudačnu kiselinu, takođe nam odlaže i proces varenja pa ostavlja hranu duže u stomaku je upravo masna, presoljena i začinjena.
Kako savetuju lekari, osobe koje muči želudačna kiselina nikako ne bi trebalo da jedu hranu sa visokim sadržajem masti, začina i soli. Dakle, izbegavajte: brzu, prženu hranu, picu, čips i druge grickalice koje su prerađene, alevu papriku i biber kao i masno meso kao što su kobasice i slanina. Izbegavajte i sir, čokoladu, gazirana pića, paradajz sos i agrume.
Svi su saglasni da je umerenost ključna, ali ukoliko vam je problem da izbacite “problematičnu hranu” pokušajte da to bar ne činite kasno u noć pred spavanje pa da se u tom trenutku hrana zadrži u stomaku i da kasnije izlazi iz jednjaka kada legnete.
Preporuka je i da se jedu mali, ali česti obroci i izbegavaju kasne večere kao i grickalice pred spavanje.
Da li želudačna kiselina može da se reči prirodnim lekovima?
Iako ljudi sa takozvanom žgaravicom odmah posežu za lekovima bez recepta koji to mogu da neutrališu, postoje i određena prirodna rešenja koja takođe mogu da smanje simptome.
Na primer đumbir koji je jedno od najboljih rešenja za varenje, a i dobar je zbog svojih lekovitih svojstava. On je alkalne prirode i antiinflamatoran pa olakšava iritaciju i digestivnom traktu. Preporuka je da se lagano pije čaj u trenutku i kada se pojača lučenje želudačne kiseline.
Na primer mleko, verovatno ste i sami čuli da ono ublažava simptome želudačne kiseline. Ipak, lekari nas podsećaju i da se u takvoj situaciji mora imati na umu da ono danas dolazi u najrazličitijim varijantama pa treba biti oprezan.
Na primer, masnoća u mleku može da pogorša lučenje želudačne kiseline, a nemasno mleko može da deluje kao privremeni tampon između sluznice želuca i kiselog sadržaja pa da pruži trenutno olakšanje. Takođe, i jogurt u ovim slučajevima može pomoći ali samo onaj sa niskim sadržajem masti koji će imati umirujuće dejstvo.
Jabukovo sirće još jedan je prirodni lek koji deluje prilikom pojačane želudačne kiseline. Naravno nikada ga ne treba uzimati u svojoj punoj koncentraciji jer na taj način jaka kiselina može da iritira jednjak, pa je potrebno staviti malu količinu sirćeta u toplu vodu i piti uz obroke.
Preporuka za one koji imaju kiselinu jeste i da jedu male ali česte obroke i to umesto većih, težih obroka; ali i da izbegavaju kasne večere kao i grickalice i gazirane sokove pred spavanje.
Ne treba zaboraviti ni na vodu sa limunom, jer se limunov sok generalno smatra veoma kiselim. Ipak mala količina ovog soka pomešana sa toplom vodom i sa medom ima alkalizirajući efekat koji će neutralisati želudačnu kiselinu. Takođe, i med ima svoje prirodne antioksidante, koji mogu da štite zdravlje ćelija.
Obratite pažnju na uzroke
Želudačna kiselina može u mnogome da poremeti životni ritam, ali i da naruši svakodnevno funkcionisanje. Sama bolest je uglavnom posledica slabosti mišića tačnije donjeg ezofagealnog sfinktera/mišića. Ipak i mnoge stvari mogu opustiti ove mišiće, a tu se pre svega misli na upotrebu raznih lekova, brza hrana, stresne situacije, pušenje, brzo jedenje, neodgovarajuće žvakanje hrane ili jednostavno izležavanje nakon obroka. Postoje i situacije čak i kada je ovaj mišić čvrst da se pojave žgaravice i to kao posledica pritiska na mišić od preteranog konzumiranja hrane, uske odeće, debljine ili pak trudnoće.
Neki od tipičnih simptoma ovog oboljenja su: gorušica, regurgitacija, erozivni ezofagitis, neerozivna refluksna bolest, a mogu se i javiti kašalj koji je sličan astmi, pa i bol koji je sličan anginoznom.
