• Početna

Istorija čokolade – istina i zablude (Video)

Čokolada je omiljena poslastica većini ljudi – primamljiva, ukusna, slatka…  poboljšava pamćenje i koncentraciju, sposobnost rešavanja problema, kao i protok krvi u mozak, pa se pokazala i kao dobra prevencija od srčanog udara. Nije čudno što je nazivaju hranom bogova!

Otkrijte istine i zablude o čokoladi

Nauka o čokoladi kaže da ona može sniziti krvni pritisak, smanjiti rizik od srčanih oboljenja, pomoći u regulaciji šećera u krvi, smanjiti stres… Prepisivanje kakaa kao sredstvo protiv čireva kod sifilisa, što su radili u viktorijansko doba, to je već  bila potpuna besmislica.

čokoladno

Čokolada je dobar antioksidans, ima i neka protivupalna svojstva, pa pojedini naučnici istražuju da li bi ona mogla smanjivati opasnost od raka ili demencije. Nije svaka čokolada podjednako lekovita. Protivupalno delovanje je posledica flavonoida koji potiču iz zrna kakaovca. Zato je korisnija tamna od mlečne čokolade, a bela je sasvim beskorisna jer ne sadrži kakao i zapravo – uopšte se ne radi o čokoladi. Pa čak i tamna čokolada, i sa skoro 90 posto kakaa u sebi, ne mora biti tako korisna. Zavisi od toga da je li primenjen hemijski proces alkalizovanja, poznat još i kao “holandski proces”.

Neobrađeni kakao relativno je kiseo, pH 5,0 do 5,5, pa se zato često alkalizuje. U tom slučaju je mali nivo flavonoida u čokoladi. U suprotnom je jako visok. Kakao u prahu u pravilu je tretiran, a netretirana tamna čokolada je, dakle, ono što je i ukusno i zdravo.

Kakao u prahu

Koje sastojke sadrži kvalitetna čokolada? -Što se tiče sastava čokolade, polazimo od onoga „manje je više“. Kvalitetna tamna čokolada sadrži po pravilu 4 sastojka: kakao masa, kakao maslac, nešto šećera i emulgator sojin lecitin (uglavnom). Uz ove sastojke može se naći i prirodna aroma vanile. Mlečna čokolada sadrži i mleko u prahu.  Najbitniji sastojak je kakao masa, kvalitetna čokolada mora imati najmanje 50% kakao delova tj. kakao mase.  Kakao maslac je prirodna masnoća.

Kvalitetna čokolada nikako ne sadrži biljne masnoće, uz​ nisku količinu kakao mase to vam je glavni pokazatelj kvaliteta, dok se emulgatorom postiže stabilnost čokolade.

Zanimljive činjenice o čokoladi

  • naučno ime drveta od kojeg dolazi čokolada je Theobroma cacao, što u prijevodu znači “hrana bogova”
  • čokolada je konzumirana kao napitak  kroz 90% svoje istorije
  • tokom Revolucionarnog rata vojnike su ponekad plaćali čokoladom
  • prva čokoladna tabla je nastala 1847. godine
  • gledali ste film Psiho? za poznatu scenu tuširanja korišćen je čokoladni sirup kao krv

Zašto jesti čokoladu?

  • čokolada se sastoji od mnogo nutrijenata, uključujući kalijum,  kalcijum i gvožđe. Takođe sadrži B vitamin riboflavin
  • istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno konzumiraju čokoladu/ kakao imaju niži krvni pritisak od onih koji ne konzumiraju
  • čokolada od 70% kakaa i više sadrži više antioksidansa od oraha i crnog vina
  • čokolada je prirodan antidepresiv, sadrži tryptophan koji stvara serotonin ili kako ga zovu hormon sreće

Čokolada utiče na zdravlje srca

Tamna čokolada štiti zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema. Klinička istraživanja potvrđuju da nekoliko kockica čokolade dnevno smanjuje krvni pritisak, poboljšava protok krvi, sprečava stvaranje ugrušaka i smanjuje vrednost LDL (štetnog) holesterola, piše Alternativa za Vas.

Čokolada kao antidepresiv

Čokolada sadrži serotonin, koji djeluje protiv depresije, i endorfin, koji daje osjećaj zadovoljstva. Čokolada je odavno poznata kao afrodizijak, što ju čini popularnim poklonom na dan zaljubljenih.

Čokolada je riznica antioksidanasa

Tamna čokolada i kakao bogati su antioksidansima  koje možemo pronaći u voću, povrću, žitaricama i orašastom voću. Antioksidansi štite naš organizam od prevremenog starenja i mnogih bolesti, uključujući rak.

Čokolada reguliše nivo šećera u krvi

Bez obzira na svoj slatki ukus, tamna čokolada ima niski glihemijski indeks. To znači da konzumiranje tamne čokolade ne podiže nivo šećera u krvi, što je dobra vest za dijabetičare. I ne samo to – flavonidi, koje sadrži čokolada, upravo leče dijabetes, jer poboljšavaju osetljivost stanica na insulin i glukozu.

Čokolada sadrži važne minerale

Poput drugih predstavnika biljnog sveta, čokolada sadrži celi niz vitamina i minerala. Bogata je bakrom, magnezijumom, kalcijumom, kalijumom i gvožđem.

Čokolada

Da zaključimo o čokoladi

Namirnica za kojom se najčešće poseže u trenucima kada od hrane tražimo ”vraćanje dobrog raspoloženja” je čokolada. Danas se čokolada ”službeno” smatra odgovornom za stimulisanje dobrog raspoloženja.  Konzumiranjem manjih količina čokolade podstičemo koncentraciju i jačamo svoje intelektualne i psihičke sposobnosti. Potrebno je naglasiti da prekomerno konzumiranje čokolade može  izazvati sasvim suprotne učinke.  Poželjno je izbegavati čokoladu pre odlaska na spavanje jer može uzrokovati pojavu nesanice.

Osobe koje imaju problem sa povećanim holesterolom, mogu povremeno konzumirati manje količine čokolade. Čokolada utiče na povećanje telesne mase, ili narodski -”Čokolada deblja” jer 100 grama daje oko 600 kcal. Čokolada je bogati izvor mineralnih soli. Ona predstavlja izvrstan izvor fosfora, minerala koji ”hrani” moždane nerve. Čokolada predstavlja i pravi rudnik magnezijuma, oligoelementa neophodnog za normalno funkcioniranje svih životnih metaboličkih procesa. Jedna tabla čokolade od 100 g sadrži približno dnevnu potrebu količinu tog minerala. Suprotno dugogodišnjem  mišljenju, čokolada ne izaziva zatvor.

Za kraj – istorija čokolade (Video)

Ukoliko te zanima istorija čokolade, evo kako se razvijala i usavršavala čokolada po godinama.

Arheolozi su pronašli tragove čokolade u posudama Maja starim 2600 godina. U čokoladi su uživali kao gustom, penušavom napitku,  napitak su pili svi, od bogatih do siromašnih.

  • 1500.: Čokolada je originalni energetski napitak – Astečki car Montezuma II izjavio je u svoje vreme da je to “božanski napitak koji podstiče na otpor”, verovatno protiv evropskih, tačnije španskih osvajača, “i suzbija iscrpljenost. Šoljica tog dragocenog napitka (kakao) omogućava čoveku da hoda celog dan bez hrane”.  Do 16. veka čokolada je u obe Amerike i u Evropi došla na glas kao sredstvo protiv temperature, kašlja, želudačanih i problema s jetrom.
  • 1577. Francisco Hernandez napisao je kako Meksikanci prže kakaove semenke, melju ih u prah i time suzbijaju dizenteriju. 2005. naučnici su utvrdili da flavonoidni antioksidansi iz čokolade zaista mogu zaustaviti izlučivanje tečnosti iz stanica organa probavnog sastava, tj da su Meksikanci imali pravo.
  • 1719. : Čokolada za večeru – U knjizi “Prirodna istorija čokolade” Francuz D. De Quelus zaključio je iz svog 15-godišnjeg boravka u Severnoj i Južnoj Americi da čokolada ima jednako hranjivih sastojaka kao i govedina. Tvrdnju je argumentovao opisom žene koja je imala povređenu vilicu, zbog čega nije mogla žvakati. Za vreme oporavka živela je na dijeti od čokolade otopljene u toploj vodi sa šećerom i cimetom. “I bila je snažnija i življa nego pre nesreće.”
  • 1825. : S malo čokolade, lakše se gutaju lekovi – francuski farmakolog Žan-Antoin Brutus Menier otvorio je fabriku koja je tablete teške za gutanje omotao u čokoladni omotač. Tako je nastala Menier čokolada, vremenom je prodana Nestleu.
  • 1864. : Stavljali su čokoladu na čireve sifilisa!? Zaista jesu.
  • 1875.: Rođenje mlečne čokolade – Švajcarac Daniel Peter desetak godina je eksperimentirao i došao do mešavine kakaa, kakaovog maslaca, kondenzovang mleka i šećera. Zaključio je da je to bogatije nutritijentima od kafe.Švajcarska je ostala centar mlečne čokolade sve do 1904. kad osvaja Englesku, obećanjem da “snažne muškarce čini snažnijima”.
  • 1900.: Osvajanje Amerike Milston S. Hershey izgradio je svoje ime, lansiravši karamelu, a zatim se početkom novog veka prebacio na čokoladu, zbog čega je lično otišao u misiju u Švajcarsku. Tako je nastala pločica čokolade od 5 centa.čokolada
  • 1989. : Antidepresivi za čokoholičare. Po prvi put su lekari zabežili da su pomoću antidepresiva uspeli pomoći pacijentima zavisnima o čokoladi da počnu odolevati čokoladi. Lek se zvao bupriupon, odnosno Wellbutrin. Jedna žena je, koja je dnevno jela kilogram čokolade, a patila je od depresije, uspela doći do toga da čokoladu više ne takne, dok joj je ostatak apetita ostao nepromijenjen.
  • 1996.: Da li je čokoladizam zaista zavisnost? Odavno je postalo neosporno da je reč o najpoželjnijoj hrani. Ali o tome koliko bi mogla izazivati zavisnost kao droge ili alkohol, psiholozi se jako spore. Čokolada zaista sadrži kofein i neke sastojke srodne onima u nekim halucinogenim biljkama, ali nipošto u tolikim količinama da bi mogle imati dugotrajan uticaj na hemizam mozga.
  • 1998. : Razbili tajnu užitka u čokoladi -Studija na uzorku od 330 odraslih pokazala je da ljudi posebno posežu za čokoladom kad su pod stresom, depresivni ili uznemireni. Ispalo je da ona dovodi do naglog povećanja visine endorfina u organizmu, hemikalije osjećaja lagodnosti, koji se pojavljuje i pri telesnom vežbanju.
  • 2002. : Suzbija li zaista i rak? Reklo bi se da je predobro da bi bilo istina. Počelo se naslućivati da možda postoji veza između jednog atioksidansa u čokoladi i nižim stopama nastanka raka pluća.
  • 2003. naučnici su iz istraživanja žena u postmenopauzi u SAD-u uočili da one koje su u organizam unosile velike količine katehina,  imale 45% ređu pojavu raka creva od onih koje su ga unosile manje od ispitanih. Istina, katehina još i više nego u čokoladi ima u čaju, jabukama, kruškama…
  • 2004. : Trudnice slatke kao čokolada Ispalo je i to da su žene, koje su u trudnoći jele čokoladu, rađale bebe koje su u uzrastu od pola godine bivale bitno aktivnije i stabilnijeg temperamenta nego druge. Pretpostavlja se da im je čokolada pomagala da suzbiju prenatalni stres.
  • 2005. : Tamna čokolada i dijabetes – Na prvu loptu sasvim suprotno logici, mala studija pokazala je da zdrave odrasle osobe koje su 15 dana jele po 30 grama tamne čokolade dnevno, imale bolju insulinsku osetljivost i niži krvni pritisak nego oni koji su jeli istu količinu bele čokolade.
  • 2006. : Čokolada kao indijanska tajna zdravog srca -Na ostrvu u Panami Indijanci Kuna ne poznaju bolesti srca ni visoki krvni pritisak. Ispalo je da oni ispijaju kakaove napitke 10 puta češće od njihovih sunarodnika koji žive u glavnom gradu te zemlje. A i pre toga se pokazalo da flavanoli mogu uticati na takav način. Sledilo je otkriće da, skeniranjem mozga mladih žena, da su redom imale bolje reakcije nakon pet dana ispijanja kakao napitaka bogatih flavanolom.
  • 2008.: Čokolada i upale – naučnici su otkrili da oni koji su jeli do dve kockice čokolade dnevno, imaju niže  količine C-reaktivnog proteina, markera upale što ga se povezuje s oboljenjima srca. Oni koji su jeli više od toga, nisu imali nikakve koristi.
  • 2010. : Sindrom hroničnog umora oni koji više nisu mogli raditi,  uspelisu se vratiti na posao uz osam nedelja konzumiranja čokolade bogate polifenolom.
  • 2011. : Zavisnost, stvarna opasnost ili mit -Postalo je jasno da osjećaj zadovoljstva dok nam se čokolada topi u ustima, ima puno zajedničkog s delovanjem nekih droga. Stvar je i u šećeru i u čokoladi. Činjenica je da neki odrasli čak osjećaju pravu euforiju, ali što se kakaa tiče, njegovim sastojcima potrebno je predugo vreme za ulazak u krvotok da bi delovali na takav način. Što se šećera tiče, on deluje puno brže i doista može menjati hemizam mozga u smeru zavisnosti.
  • 2012. : Čokolada može očuvati kožu – Velika studija120.000 ljudi u SAD-u, pokazala je da su oni koji su bili među najvećim uživaocima kakaovih napitaka, imali od 13 do 18 posto manje čestu pojavu raka kože.
  • 2015.: Brojke i statistika čokolade i infarkta – Velika analiza na 150.000 ljudi po zapadnom svetu pokazala je da do dve kockice dnevno znače 21 posto manji rizik od moždanog, 29 posto niži rizik od srčanog udara i 45 posto niži rizik od oboljenja srca. Pokazalo se da do određene mere tako može uticati i mlečna čokolada, ne samo tamna. Neki su naučnici tada upozoravali, ipak, da to može biti posljedica i drugih elemenata ishrane.

 

Reference:

facts-about-chocolate.com

zgubidan.com

 

Budimo u kontaktu

Kako prirodnom medicinom doći do zdravlja, ishrana, recepti, fitnes. Saveti za negu lica, tela i kose. Modni trendovi, lifestyle, kozmetika. Vodič za muško ženske i porodične odnose. Putovanja, zabava, kultura, posao, blogovi, korisni saveti za svakodnevni život.

Najčitanije

Pročitaj još