Igra prestola – Vesteros i Esos, hronologija (Video)

-

Ako si fan serije “Igra prestola” na pravom si mestu. Verujem da sa nestrpljenjem čekaš novu sezonu, a u iščekivanju nije na odmet da se podsetiš, ili saznaš, kako je sve počelo, da upoznaš istoriju Vesterosa i Esosa.

Pesma o ledu i vatri ili, kako je serija nazvana, “Igra prestola”, dešava se u ogromnom svetu sa veoma dugom istorijom. Događaji koje je George R.R. Martin stvorio su toliko detaljni i toliko daleko sežu da je ponekad teško poverovati da svet u kome se dešavaju nije stvaran.

Igra prestola borbe
Igra prestola – Pesma o ledu i vatri

Neka dešavanja u prošlosti su od izuzetnog značaja za ono što se trenutno dešava u svetu Vesterosa, pa da pogledamo hronologiju dešavanja. Ne može se pratiti serija, niti čitati knjige iz ovog serijala ako ne znaš istoriju ovog sveta, ako ne znaš ono što se dešavalo pre nego što je kralj Robert Barateon odlučio da poseti Edarda Starka u Zimovrelu i da svog starog prijatelja zamoli da dođe u Kraljevu luku da mu bude Desnica.

Pre nego što zaronimo u prošlost Vesterosa i Esosa, mora da napomenem da je centralni istorijski događaj sletanje Egona Osvajača i njegovih sestara na zmajevima na Vesteros sa Zmajkamena i pokretanje rata nakon koga je od Vesterosa nastalo jedno jedinstveno kraljevstvo; u odnosu na taj događaj se računa vreme. Sve što se desilo pre tog događaja označavamo sa PE – pre Egona.

Praskozorje (početak oko 12000 godina PE)

Deca Šume
Deca Šume

U Praskozorje, pre dolaska Prvih ljudi, Vesteros je naseljavala misteriozna rasa malih humanoidnog bića koja su nam poznata kao Deca šume, koju su džinovi zvali veverički narod, ali koja je sebe zvala “oni koji pevaju pesmu o zemlji”. Pored njih, živeli su i džinovi i druga magična stvorenja.

Oko 12.000 godina PE na Vesteros sa Esosa putem zemljouza koji je tada postojao na jugu kontinenta dolaze Prvi ljudi noseći sa sobom bronzana oružja. U uzaludnom pokušaju da zaustave invaziju, Deca šume pokušaju da unište zemljouz magijom, stvarajući lanac ostrva koji se danas naziva Stepenicama.

igre prestola prvi ljudi
Rat Prvih ljudi sa Decom šume. Foto: HBO

Prvi ljudi su brojni, jači i tehnološki napredniji od Dece, koja se sa njima bori koristeći magiju. Ipak, to se pokazuje kao neuspešno pošto ih ljudi potiskuju sve dublje i dublje u Vesteros, formirajući mnoštvo malih kraljevstava.

Prvi ljudi su brojni, jači i tehnološki napredniji od Dece, koja se sa njima bori koristeći magiju. Ipak, to se pokazuje kao neuspešno pošto ih ljudi potiskuju sve dublje i dublje u Vesteros, formirajući mnoštvo malih kraljevstava. Prvi ljudi su preuzeli kontrolu prelazeći u zemlju koja će na kraju postati Dorn.

Dve hiljade kasnije, oko 10.000 godina pre EgonaPE, Prvi ljudi i Deca šume sklapaju Sporazum na Ostrvu Lica, saglašavajući se da će živeti zajedno u mirnoj koegzistenciji. Ovaj dogovor daje ljudima vlast nad otvorenim prostorom i dozvoljava deci da zadrže kontrolu nad šumama.

igra prestola
Vreme mira u Vesterosu. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Doba heroja (početak oko 10000 godina PE)

Sporazum dve suprotstavljene strane traje skoro četiri hiljade godina, a mir i prosperitet su glavno obeležje ovog perioda. Prvi ljudi su prihvatili mnoštvo običaja i verovanja Dece šume, i počinju da obožavaju Stare bogove (uz nekoliko izuzetaka; naime, Gvozdenrođeni obožavaju Utopljenog boga, dok se na ostrvima Tri sestre se poštuju Gospa od Talasa i Bog neba).

Mnoge plemenite kuće današnjeg Vesterosa mogu da isprate svoju lozu sve do ovog vremena. Ovo je bilo doba kada su zemljom hodale velike istorijske ličnosti poput Brendona Zidara, osnivača Kuće Stark, zatim Lana Pametnog, osnivača Kuće Lanister, Garta Zelenorukog, osnivača Gardenera od Hvata koji su danas istrebljeni. Ovo je takođe bilo vreme kada su se Olujni kraljevi digli u svojim oblastima sa osnivačem Duranom koji je podigao Krajoluj, kada se pojavio Sivi kralj kao prvi suveren Gvozdenih ostrva.

Duga noć i Bitka za zoru. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Duga noć i Bitka za zoru. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Duga noć (početak oko 8000 godina PE)

Osam hiljada godina PE počinje Duga noć. Na Vesteros se spušta najgora zima u istoriji a noć traje decenijama. Led se spušta sa severa a pod okriljem tame sa sobom donosi Tuđine koji hodaju, ubijaju i dižu iz mrtvih one koje su ubili i gotovo da uništavaju sve ljude na kontinentu. Dugoj noći dolazi kraj sa Bitkom za zoru. Deca šume i Prvi ljudi su ujedinjeni u borbi protiv Belih hodača i sukobljavaju se sa njima koristeći zmajstaklo, odnosno opsidijan, a Noćna straža ih potiskuje na krajnji sever. Legendarne ličnosti iz ovog vremena su Poslednji junak i Azor Ahai koji poseduje moćni vatreni mač – Svetlonosca.

Bren Zidar gradi Zid, uz pomoć džinova i verovatno Dece šume. Zid je sačinjen od leda i zapečaćen je moćnom magijom koja sprečava nečiste sile da ga pređu i da zakorače u kraljevstva ljudi. Zakleto bratstvo Noćne straže čuva Zid. Rečeno je da je Bren takođe sagradio i Zimovrel, postao prvi Kralj zime i osnovao Kuću Stark.

Kraljevi zime, Starkovi. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Kraljevi zime, Starkovi. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek 

Nedugo zatim, trinaesti lord zapovednik Noćne straže pogazio je zakletvu i proglasio se kraljem, zanesen ženom sa druge strane Zida. Neki veruju da je bio iz Kuće Bolton. Počinio je mnoštvo jezivih zločina o kojima se pričaju bajke i pripovetke čak i danas na Severu.

Starkovi od Zimovrela i Kralj sa druge strane Zida, Joramun, udružuju snage i pobeđuju Noćnog kralja. Joramun o kome je reč je isti onaj koji je pronašao Rog zime koji je koristio da bi probudio džinove iz zemlje.

Invazija Andala. Foto: HBO
Invazija Andala. Foto: HBO

Andali i sedam kraljevina (tačno vreme nepoznato)

Oko 6000 godine PE počinje invazija Andala (mada oko datiranja ovog događaja postoje sporenja; “Prava istorija” kaže da su došli  4000 godina PE, dok neki meštri kažu da je u pitanju 2000 godina PE).

Oni prelaze Usko more i iskrcavaju se na istočnoj obali Prstiju, u današnjem Erinovom Dolu. Andali se bore pod zastavom Vere Sedmoro, sa sedmokrakom zvezdom urezanom na svojim grudima, noseći mačeve od čelika. Bore se i protiv Prvih ljudi i protiv Dece šume, čisteći sve pred sobom baš kao što su to pre njih radili Prvi ljudi.

Sedam aspekata Vere Sedmoro. Foto: HBO
Sedam aspekata Vere Sedmoro. Foto: HBO

Nekoliko vekova traje rat i uzaludni pokušaji Prvih ljudi i Dece šume da proteraju Andale: jedno po jedno padaju kraljevstva a njihove bogošume se spaljuju. Samo Kraljevstvo Severa opstaje i ostaje pod vlašću Prvih ljudi, pre svega zbog strateški odlično pozicioniranog Kejlinovog šanca koji sprečava svaku vojsku da pređe Vrat i sa juga dođe na sever. Kako je Sever bezbedan za njih, Deca šume polako počinju da napuštaju zemlje ljudi i da se povlače dublje u šume i severno od Zida.

4000 godina pre EgonaPE pod naletom Andala padaju i Gvozdena ostrva, čime se okončava vladavina Grejajrona, prve nasledne loze kraljeva Prvih ljudi koji su nesporno vladali ovim arhipelagom hiljadu godina, od vremena Urona Crvenorukog; on je na zakraljenju na Starom Viku pobio sve svoje protivkandidate i tako platio “gvozdenu cenu”. Za razliku od drugih oblasti međutim Andali su na Gvozdenim ostrvima asilimilovani u domorodačko stanovništvo i prihvatili su Utopljenog boga.

Valirjani pronalaze zmajeve u vulkanskom lancu. Foto: HBO
Valirjani pronalaze zmajeve u vulkanskom lancu. Foto: HBO

Esos (početak oko 5000 PE)

Sa druge strane Uskog mora, na Esosu, nije ništa manje uzbudljivo. Oko 5.000 PE na Valirijskom poluostrvu mirni stočarski narod pronalazi zmajeve u Četrnaest vatri: ogromnom vulkanskom lancu koji se proteže preko ove oblasti. Valirjani ukroćuju zmajeve pomoću magije, što im daje moć i uticaj na celom području.Osnivaju Valirijsku slobodnu državu. U njihovoj prestonici Valiriji cveta magija, podižu beskapne visoke kule u kojima obitavaju zmajevi, kamene sfinge koje zure očima od granata, a kovači kuju mačeve legendarne zbog svoje snage i oštrine.

Pet velikih ratova vodi Valirija sa Giskarskim carstvom, najvećim na istoku Esosa, i odnosi pobedu zahvaljujući svojim zmajevima. Nakon poslednjeg rata oni potpuno uništavaju Gis, ubijaju svo stanovništvo, ruše zidove i ulice zmajplamenom, i a polja posipaju solju i sumporom. Valirijska slobodna država potom nameće svoju vlast nad preživelim giskarskim gradovima u Zalivu trgovaca robovima.

Divljani, koji sebe zovu Slobodni narod. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Divljani, koji sebe zovu Slobodni narod. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Vesteros (oko 3000 PE)

Oko tri hiljade godina PE, na Vesterosu se dovršava osvajanje Andala; južna kraljevstva padaju a zavojevači osnivaju šest sopstvenih moćnih kraljevstava: Olujnog, Planina i Dola, Stene, Hvata, Rečnih zemalja i Brda, i Gvozdenih ostrva. Istovremeno, slobodni narod sa druge strane Zida otpočinje sopstvenu invaziju na jug, zaobilazeći Zid mrežom podzemnih tunela, predvođeni braćom Gendelom i Gornom, Kraljevima sa druge strane Zida. Kralj Stark ih je ipak porazio i naterao da se vrate u divljinu; legenda kaže da su pobegli istim tunelima kojima su i došli ali da su se izgubili i da neki od njih i dalje lutaju podzemljem.

700 godina pre Egona Kuća Stark konačno sebi potčinjava Boltone, njihove glavne protivnike u borbi za dominaciju nad Severom. Kasnije će Karlon Stark poraziti harače sa mora koji dolaze sa istoka i osnovati sopstvenu Kuću Karstark. Na Zapadu, Gvozdenrođeni se dižu i na vrhuncu svoje moći kontrolišu veći deo zapadne obale od Starigrada na jugu do Medveđih ostrva na Severu, uključujući i Rečne zemlje.

Boltoni kod Užasnika. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Boltoni kod Užasnika. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Sedamsto godina pre nove ere dolazi do sukoba između Valirije i rojnarskih gradova koji se nižu duž moćne i goleme reke Rojne, koja je na svom ušću pet puta šira od Crnobujice kod Kraljeve luke. Princ Garin Veliki podiže vojsku od četvrt miliona ratnika kako bi se sukobio sa Valirijom ali njegov poduhvat je unapred osuđen na propast zbog zmajeva.

Nimerija, rojnarska ratnička kraljica, evakuiše preživele – mahom žene i decu – na deset hiljada brodova preko Uskog mora i traži utočište u Dorni gde sklapa bračni savez sa lordom Morsom Martelom. Zajedno formiraju jedinstveno kraljevstvo na čelu sa Kućom Martel. Mors usvaja mnogo rojnarskih običaja koji današnjoj Dorni daju kulturni pečat po kome je poznata. Ujedinjenje Dorne pod Nimerijom i Morsom dovodi do novih konflikata ovog kraljevstva sa Hvatom i Olujnim zemljama, a pohare, sukobi i ratovi se ciklično ponavljaju kroz naredne vekove.

Dornjani. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Dornjani. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Negde oko 500 godina PE, Valirijska slobodna država osvaja veći deo teritorije današnjih Slobodnih gradova. Verska sekta Mesečevih pevača predvodi na hiljade izbeglica i bivših robova na sever u izolovanu lagunu zaštićenu planinama i maglama i osniva Tajni grad Bravos. Kasnije grade Titana sa Bravosa, ogromnu statuu na ulazu u zaliv koji služi i kao odbrambena fortifikacija.

Egon Osvajač (-350. PE – 0.godine)

350 godina PE Olujni kraljevi šire svoju vlast prema severu i osvajaju Rečne zemlje sve do Vrata. Gvozdenrođeni gube veći deo svojih poseda ali neke tri generacije pre Egona preotimaju Rečne zemlje od Olujnih gospodara: gvozdenrođeni Haren Hoar će na kraju izgraditi mračni i ukleti Harendvor.

Olujni kraljevi. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Olujni kraljevi. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

200 godina PE Valirijska slobodna država anektira nekoliko malih ostrva na ulazu u Zaliv Crnobujice, na istočnoj obali Vesterosa. Kontrolu nad ostrvljem preuzima valirijska plemićka porodica Targarjen, te na najvećem od njih gradi kulu u obliku zmaja po čemu celo ostrvo dobija ime Zmajkamen.

Sto godina PE Valiriju pogađa Usud, ali njegova priroda nije posve sigurna, osim što se pretpostavlja da je u pitanju bila snažna vulkanska aktivnost, verovatno u predelu Četrnaest vatri gde su pronađeni prvi zmajevi.Valirijsko poluostrvo je uništeno usled toga, a grad Valirija sravnjen, premda ne u potpunosti. Zmajevi Valirije su zbrisani i Valirijska slobodna država srušena, a njeni brojni gradovi otcepljeni jedni od drugih u nezavisne gradove-države: danas postoje u vidu Slobodnih gradova i robovlasničkih u Zalivu.

Dotraci. Kal Drogo. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Dotraci. Kal Drogo. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Bravos otkriva svoje postojanje svetu i postaje najmoćniji među Slobodnih gradovima zbog svoje ogromne flote i ekonomske moći. Gradovi Zaliva trgovaca robovima ponovo postaju nezavisni, a ponovo se pojavljuje i giskarska sila na jugu: Novi Gis se gradi na ostrvu južno od Starog Gisa. Ratnički nomadi na istočnim stepama, predvođeni dominantnim plemenom Dotraka, a ohrabreni slomom Valirije, počinju da vrše pohare po okolnim zemljama.

Targarjeni su međutim sigurni na svom Zmajkamenu, gde čuvaju svoja tri zmaja, jedina preostala na svetu, sve dok Egon sa svoje dve sestre Visenijom i Renisom ne sleti na njima na mesto gde će podići Kraljevu luku, praćen sa ne više od 1.600 ljudi. Pre toga šalje gavranove na adrese svih sedam kraljeva rekavši im da “može biti samo jedan kralj” i da će svi oni koji kleknu pred njim biti pošteđeni i da će moći da zadrže svoje posede i titule. Niko nije prihvatio.

Invazija Egona Osvajača i njegovih sestara Visenije i Renise na Vesteros. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Invazija Egona Osvajača i njegovih sestara Visenije i Renise na Vesteros. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Iz rata koji je usledio Egon izlazi kao pobednik zahvaljući moći zmajvatre koja uništava čak i zidine moćnog Harendvora sa sve Crnim Harenom u njemu. Sa smrću olujnog kralja Argilaka, Krajolujprelazi u posed Egonovog kopilanskog polubrata Orisa Barateona, a Visoki Sad prelazi od Gardenera u ruke Kuće Tirel. Edmin Tuli od Brzorečja postaje gospodar Rečnih zemalja, dok VikonGrejdžoj od Hridi biva imenovan gospodarom Gvozdenih ostrva. Toren Stark je kleknuo pred Egona na mestu gde je kasnije otvorena krčma Kod klečećeg kralja, i dozvoljeno mu je da zadrži titule i posede, baš kao i Kući Lanister. Tradicionalno, Lanisteri postaju lordovi zaštitnici Zapada, Starkovi Severa, Erini Istoka, a Tireli Juga, premda ovo nije nasledna titula i može dolaziti do izuzetaka u posebnim situacijama; ovo je čisto vojno zvanje, znači da dotična osoba komanduje vojskom sa te teritorije, i nema nikakvu suverensku konotaciju.

Dornu međutim Egon nije uspeo da porazi. Podiže, kao što smo rekli, Kraljevu luku i u njoj Crvenu tvrđavu. Topi mačeve svih kraljeva koje je pobedio i od njih pravi Gvozdeni presto.

Kraljeva luka. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Kraljeva luka. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Vladavina Targarjena (od 1. – 282. godine)

Targarjeni su vladali Vesterosom oko 300 godina.

37 godina nakon ustoličenja Egona izbija ustanak vernih. Nakon Egonove smrti njegov sin Enis I, rođen iz incesta, biva krunisan za kralja, ali Vera Sedmoro odbija njegov legitimitet da vlada i diže narodnu bunu protiv Targarjena. Slabi i neodlučni Enis imenuje svog brata Megora za Desnicu i daje mu nadležnost da razreši krizu. Megorov odgovor je nemilosrdan i brutalan. Hiljade su ubijene, poklane i spaljene u zmajplamenu. Klanje traje do 48. godine.

U međuvremenu, Megor postaje kralj, upamćen kao Okrutni. Džeheris Pomiritelj nasleđuje Megorai proglašava primirje, prihvatajući da se pokolj okonča u zamenu za raspuštanje Ratnika vere i pokoravanje Targarjenima. Njegova vladavina donosi decenije mira i prosperiteta kraljevstvu, a prvoobrednik i Najposvećeniji Vere Sedmoro sele se u prestonicu iz Starigrada.

Konjanici Dorne. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Konjanici Dorne. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Od 129. godine do 137. izbija prvi veliki građanski rat u istoriji Sedam kraljevstava, oko toga ko će naslediti tron -Egon II ili njegova polusestra Renira. U sukobu umiru oboje, skupa sa većim delom Kuće Targarjen i zmajevima; Egon II se mučio da odgoji nove zdrave zmajeve, ali su se rađali samo slabi, bolesni i zakržljali; nakon smrti poslednjeg, preostala zmajska jaja su izgubljena i veruje se da su zmajevi izumrli. Rat se okončava krunisanjem Renirinog sina Egona III za suverena.

Kada kralj Deron I 157. godine u svojoj četrnaestoj sedne na tron, donosi odluku da dovrši posao svog pretka Egona Osvajača i da pokori jedino preostalo kraljevstvu koje se i dalje drži – Dornu. Njegova invazija je uspešna, ali na nesreću ostavlja Tirele na čelu Dorne, Tirele koji su hiljadama godina u sukobu sa Martelima. Njihova tiranska vladavina rađa bunu 161. godine protiv Gvozdenog prestola. Kada se Deron I vratio u Dornu da je uguši gine u bici, a njegov rođak princ Emon Zmajvitez biva zarobljen, njegovih 40.000 vojnika izgubljeno.

Vojska Visokog Sada, zakleti stegovi Kuce Tirel. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vojska Visokog Sada, zakleti stegovi Kuce Tirel. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Na presto seda Belor Blagosloveni koji potpisuje mir sa Dornom prešavši more bosonog i spašavajući Emona iz jame sa zmijama. Gradi Veliko obredište u Kraljevoj luci koje će kasnije biti preimenovano u Veliko obredište Belorovo. Belor zaključava svoje sestre u Devičansku ćeliju u Crvenoj tvrđavi kako pogled na njih ne bi u njemu rađao grešne misli.

Uprkos ovome, njegova sestra Daena Prkosna spava sa svojim rođakom Egonom (kasnije poznat kao Egon IV) i rađa Demona Crnu Vatru. Istovremeno, princ Deron, drugorođak Belorov, i princeza Mirija Martel se venčavaju i na svet dolazi njihov sin princ Belor.

Vitez iz Kuće Florent u bici. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vitez iz Kuće Florent u bici. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Belor Blagosloveni vlada do 171. godine (umire od gladi, odnosno od posta kome se podvrgao da bi ubio u sebi požudu) kada na presto dolazi Viseris II, koji vlada samo godinu dana. Naredne godine na Gvozdeni presto seda Egon IV upamćen kao Bezvredni, koji se smatra najgorim kraljem u istoriji Vesterosa. Na svojoj samrtnoj postelji on ozakonjuje svoje “velike kopilane”: Demona Crnu Vatru, Egona Rečnog zvanoga Ljuti Čelik, Brindena Rečnog zvanog Krvavi Gavran i Šijeru Morskuzvezdu.

Nasleđuje ga 184. godine Deron II, ali je njegova legitimnost osporena zbog bliskih veza njegova majke sa Emonom Zmajvitezom. Iste godine se iza Zida ujedinjuje ponovo slobodni narod pod Rajmunom Crvenobradim koji zaobilazi Zid i vrši invaziju na Sever. Na kraju ih poražava lord Vilam Stark u Bici kod Dugog jezera.

Vojska Zimovrela na celu sa Starkom. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vojska Zimovrela na celu sa Starkom. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Deron II će vladati sve do 209. godine. U međuvremenu, desile su se dve bitne stvari. Prvo, došlo je do bune Crne Vatre 195. i 196. godine, drugog velikog građanskog rata posle Egona. Demon Crna Vatra je položio prava na presto šireći glasinu da Deron II nije sin Egona već Emona Zmajviteza i da je Egon IV želeo njega na tronu zbog čega mu je poklonio mač Crnu Vatru, najčuveniji od svih valirijskih oštrica u posedu Targarjena; podržalo ga je mnoštvo lordova. Krenuo je na Kraljevu luku ali je poražen u Bici na Rujnotravnom polju. Ubijen je od strane svog polubrata Krvavog Gavrana, ali je više njegovih sinova i sledbenika pobeglo u Slobodne gradove pod vođstvom njegovog brataLjutog Čelika i osnovalo Zlatnu četu.

197. godine Dorna i zvanično postaje deo Sedam kraljevstava putem braka mlađe sestre Derona II, Deneris, sa princom Maronom Martelom.

Bitka na Vesterosu. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Bitka na Vesterosu. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

209. godine prestolonaslednik Belor gine na turniru od ruke ser Dankana Visokog, a dva meseca kasnije umiru i kralj Deron II i Belorova dva sina u Velikoj prolećnoj bolesti. Drugi sin pokojnog kralja, Eris I, postaje kralj. Sestrić pokojnog princa Belora postaje štitonoša neutešnog ser Dankana.

Eris I vlada do 221. godine. Za vreme njegovo stolovanja u Kraljevoj luci odigravaju se događaji poznati kao Zakleti Mač kada Kuća Veber i Kuća Osgrej sa Hvata postaju saveznici, a Krvavi Gavran kraljeva desnica. 212. izbija Druga pobuna Crne Vatre koju predvode njegovi lojalisti, ali Krvavi Gavran otkriva zaveru i ubija Demonove sinove i mnoge njegove pristalice pre nego što je do bitke uopšte i došlo.

Vojska Hvata. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vojska Hvata. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

221. godine na tron seda kralj Mekar I. Za vreme njegove vlasti, koja traje do 233. godine, od boginja mu umire najstariji sin Deron a drugi sin Erion umire zbog ispijanja divlje vatre. Njegov treći sin Emon ide u Starigrad da bi postao meštar. Mekar umire u borbi sa jednim pobunjenikom, a Emon odbija krunu i odlazi na Zid. Princ Egon postaje kralj Egon V, kao četvrti sin četvrtog sina. Krvavi Gavran je proteran na Zid gde postaje lord zapovednik.

Od 255. godine do 260. godine bukti Rat kraljeva za devet groša, koji je izbio zbog aktivnosti Čete devetoro, među kojima je i Melis Crna Vatra, koja osvaja Slobodni grad Tiroš i Stepenice pre nego što otpočinje napad na Sedam kraljevstava. Ser Baristan Selmi ubija Melisa, a ističe se i Brinden Tuli.

Konjica Kuće Tuli od Brzorečja. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Konjica Kuće Tuli od Brzorečja. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

259. godine dolazi do Tragedije Letnjih dvora, kada kralj Egon V i njegov naslednik princ Dankan ginu u požaru koji je zahvatio letnju palatu Targarjena. Vatru je izazvao neuspešni pokušaj da se izlegu poslednja tri zmajska jaja pronađena na zapadu: ovaj događaj je ili prorokovao ili direktno doveo do rođenja Regara Targarjena.

Naredne tri godine kraljevstvom vlada drugi Egonov sin Džeheris II. 262. godine na Gvozdeni presto će zasesti Eris II, Ludi Kralj, koji imenuje bezobzirnog Tivina Lanistera za Desnicu. On je bio poslednji Targarjen kralj koji je vladao a, koji je možda bio najluđi od svih. 270. godine on prezrivo i javno odbija Tivinovu ponudu da se njegova ćerka Sersei uda za princa Regara, i umesto toga venčava svog sina sa Elijom Martel od Dorne.

Vojska Tivina Lanistera. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vojska Tivina Lanistera. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Istovremeno, Kuća Darklin odbija da plati danak prestolu; razjareni Eris želi da ih kazni ali skončava kao njihov zarobljenik. Vojska opseda zamak u kome kralja drže kao taoca čitavih šest meseci, sve dok ser Baristan Selmi ne uspe da ga oslobodi. Kuća Darklin je uništena i Kuća Riker im preuzima sve posede. Veruje se da je ovaj događaj Erisa oterao u ludilo, pošto je bio pod konstantnom pretnjom smrću od strane svojih tamničara.

Negde u ovo vreme princ Regar počinje da se dopisuje sa meštarom Emonom, pitajući se da li je on “obećani princ” koji će se boriti protiv tame kada se tama vrati.

Vitezovi Vesterosa. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Vitezovi Vesterosa. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

281. godina je Godina lažnog proleća. Lord Vent održava veliki turnir u Harendvoru gde se posebno ističe princ Regar. On, umesto svoju ženu Eliju Martel, za kraljicu ljubavi i lepote imenuje Lijenu Stark koja je obećana Robertu Barateonu. Na istom turniru Edard Stark se upoznaje i sprijateljuje sa Haulandom Ridom od Sivotočke motrilje.

Iste godine grupa odmetnika koja sebe naziva Bratstvo Kraljevske šume poražena je od strane vojske pod vođstvom ser Artura Dejna; u bici se istakao njegov mladi štitonoša Džejmi Lanister koga Dejn proglašava vitezom. Džejmi postaje član Kraljeve garde a otac ga lišava nasledstva i besan zbog ovakvog razvoja događaja daje ostavku na mesto Desnice i vraća se u Livačku stenu.

Robertova buna. Foto: HBO
Robertova buna. Foto: HBO

Robertoba pobuna (282. – 283. godina)

282. godine, izbija Robertova buna, poznata i kao Uzurpatorov rat. Regar Targarjen otima Lijenu Stark, koja je obećana Robertu. Lijenini otac i stariji brat zahtevaju od Ludog Erisa da kazni sina, ali umesto toga on ubija obojicu spaljivanjem usred kraljevske dvorane. Eris potom zahteva da mu Džon Erin donese glave svojih štićenika Roberta Barateona i Edarda Starka. Međutim, kuće Erin, Stark i Barateon podižu stegove i ustaju protiv Gvozdenog prestola, a Robert polaže pravo na tron preko svog pretka Egona V. Robert Barateon je tvrdio da je rat započeo zbog Erisovog ludila, a pravi razlog je bio otmica Lijene Stark.

Hoster Tuli pristaje da se pridruži pobunjenicima, dok Tireli odlučuju da ostanu verni kralju i opsedaju Krajoluj, sedište Barateona, koji drži Robertov brat Stanis. Kraljeva desnica Džon Konington ne uspeva u Zvonima da pronađe samog i ranjenog Roberta koga običan svet čuva i skriva čak i po bordelima, a u međuvremenu se pojavljuje vojska na čelu sa Starkom i Tulijem; Konington je poražen u Bici kod Zvona koja je usledila, a Ludi Eris ga sumnjiči da je s namerom pustio Barateona da se izvuče i oduzima mu sva zvanja i zemlje i šalje ga u izgnanstvo u Slobodne gradove. Ustanici pobeđuju lojaliste u Bici na Trozupcu, a princ Regar gine od buzdovana samog Roberta. Lanisteri marširaju navodno da bi pomogli kralju Erisu, ali se umesto toga okreću protiv njega i pljačkaju Kraljevu luku.

Edard Stark, Džejmi Lanister i Ludi Eris. Foto: amokanet.ru
Edard Stark, Džejmi Lanister i Ludi Eris. Foto: amokanet.ru

Erisa ubija Džejmi Lanister koga nakon toga nazivaju Kraljeubicom. Princeza Elija Martel i njena deca, Egon i Renisa, su brutalno ubijeni od strane lanisterskih vojnika zbog čega dolazi do svađe Edarda Starka sa Robertom.

Ned i Hauland Rid pobeđuju kraljeve gardiste koji u Kuli sreće čuvaju Lijanu kao zarobljenicu, ali je ona već na samrti. Ned je nalazi u krvavoj postelji koja “miriše na cveće”. Sasvim je sigurno da nije ubijena. Njene poslednje reči upućene Nedu glase “obećaj mi”. Nije poznato još uvek šta je trebalo da mu obeća, ali popularna pretpostavka – koja se može pokazati kao netačna – glasi ovako: Regar i Lijena su se voleli a ona je nosila njegovo dete; umrla je na porođaju; dete je Džon Snežni, koga je Edard uprkos sramoti koju mu je to donosilo predstavljao kao svog sina. Ovo poslednje u dosadašnjim knjigama još uvek nije potvrđeno ili negirano. Ostaje da se vidi da li je istina ili nije, a to će se saznati kada Martin objavi preostala dva dela.

Robert Barateon ubija Regara Targarjena na Trozupcu. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Robert Barateon ubija Regara Targarjena na Trozupcu. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Robertova vladavina (od 283. – 298. godine)  

Robert postaje kralj Sedam kraljevstava i ženi Sersei Lanister. Ned se vraća kući u Zimovrel sa kopiletom Džonom Snežnim, a verne targarjenske pristalice odnose dva preostala deteta Ludog Erisa, Viserisa i Deneris, na sigurno, u Slobodne gradove.

289. godine izbija Grejdžojeva buna, kada se Belon kruniše za kralja Gvozdenih ostrva. Poražen je, a dvojica njegovih sinova su ubijena. Robert prihvata njegovu predaju a njegovog trećeg sina Teona šalje kao taoca u Zimovrel, kod Edarda Starka.

Belon Grejdžoj. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek
Belon Grejdžoj. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

297. godine Ilirio Mopatis, magister i trgovac u Pentosu, poziva Viserisa i Deneris Targarjen da odsednu u njegovoj palati i nudi im pomoć da se vrate na presto.

Pesma leda i vatre (od 298.godine)  

298. godine počinje Pesma leda i vatre, kao i naša omiljena serija/knjiga.

Verujem se da su sada mnogi događaji u seriji jasniji. Predlažem da pogledaš kartu i mape Vesterosa i Esosa kako bi se slika dešavanja upotpunila.

Upoznaj i Lordovske kuće Sedam kraljevstava i njihove grbove !

 

Reference:

screenrant.com

telegraf.rs/zanimljivosti