O ortodonciji, dentalnom turizmu i potencijalu Srbije u tim oblastima razgovarali smo sa Milošem Janaćkovićem

Podeli sa prijateljimaShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Iako već par godina živi u Skoplju, a nostalgično i poslovno je vezan za Srbiju, Miloša Janaćkovića, koji je rodom iz Niša, uspeli smo da uhvatimo na trenutak, popijemo kafu sa njim i saznamo šta ga toliko vezuje za Skoplje.

Iz par rečenica shvatamo da mu se u Skoplju nalazi deo porodice, majka i sestra, za koje je on zaštitnički vezan, a da je u Nišu još uvek njegov otac. Sa nama je podelio kakav je njegov život u Skoplju, koji su mu planovi nakon specijalizacije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta “Sv. Kiril i Metodij” u Skoplju, a govorio nam je i o potencijalu Srbije i regiona u dentalnom turizmu.

“Kao nesuđeni difovac (mada DIF nikada nisam upisao, a uspeo sam za završim dve srednje skole), završavam fakultet o kome nisam ni sanjao, mada je bio u prisutan u mom porodičnom stablu. Iako se moje vaspitanje nije baziralo na tome da me tata bije kada nisam bio dobar, već na klaviru uz Betovena, ipak, kada bih donosio slabije ocene iz osnovne škole, leteli su boreri, turbine i sad već poznati meni stomatoloski materijal. Sve to pored mog uha. Ni blizu mog mozga. Vremenom je cela ta mašinerija i otvaranje usta počelo da bude sastavni deo moje svakodnevnice. Moj dragi otac dr Miloš Janaćković, specijalista protetike, dugi niz godina mi je kroz nenametljiv rad pokazao šta znači stomatologija. Valjda sam to kasnije razumeo. Definitvno jesam po završetku fakulteta. Hvala mu na tome!

Ubrzo nakon diplomiranja odlazim za Norvešku, u početku očaran dobro organizovanim sistemom, prilikama koje se pružaju, standardizovanim tehikama i vrhunskom tehnologijom. Jedno vam moram reći, imao sam prelepih momenata, naučio sam mnogo toga što se samog zanata tiče, ali zemlja bez sunca, sa ljudima punim hladnoće, vikinškim stavom i raciom “vi ste stranac”, bilo je previše za dečkića kao što sam ja. Imao sam sve u Srbiji da bi mi Norveška bila izazov. Idite, prošetajte, sakupite znanje i iskustvo i to primenite u svojoj zemlji, osim u slučaju da niste kao ja, iz mešanog braka pa vam se može, malo tamo, malo ovamo. Nemojte nikada potpuno da napustite svoju zemlju. Bar što se tiče Srbije i Makedonije. Nikad ne napuštajte južnu prugu. Imamo mi šta da damo!” govori Miloš uz blagi osmeh.

U kontekstu moje selidbe i odlaska u Makedoniju tu bih morao da spomenem majku, sa svim mogućim diplomama. Dr, mr, sc, dr sc, koja je dugo radila sa pacijentima na Institutu “Niška Banja”, za reumatologiju i kardiologiju. Uhhh, sada je samo univerzitetski profesor. Taj njen kreativni nemir, propraćen životom u 6 zemalja, u nekim zbog svog nepresušnog traganja i dostizanja najvećih zvanja u nauci, a u nekim zbog ekspertize mog dede, univerzitetskog profesora, eksperta Ujedinjenih nacija i nosioca prvog patenta u Makedoniji za duvan, privuklo me je nauci. A onda je tu moja univerzalna sestra, bivša misica i uspešna manekenka, koja je pored toga završila stomatologiju, a danas je šef kabineta zamenika ministra za kulturu Makedonije. Tako shvatim da moram povezati estetiku i funkcionalnost kroz stomatologiju (često čujem i dan-danas od sestre ono ”lepo i pametno idu samo zajedno i nikako drugačije”), pa se zapitah šta bi bio vrh estetike i funkcionalnosti? Pa da, ortodoncija – kraljica stomatolgije. Tokom moje specijalizacije na klinici ortodoncije imao sam priliku da upoznam i sarađujem sa divnim stručnjacima, mentorom profesorkom L. Kanurkuvom i komentorom dr sc. Cvetankom Bajraktarovom Misevskom, kojima sam zahvalan za nesebičnu podršku u sticanju znanja i rešavanju veoma kompleksnih slučajeva, tipičnih za tlo Makedonije, od samog početka moje specijalizacije. Iskustvo koje stičem je rezultat kontinuirane saradnje čitavog tima specijalista na odeljenju za ortodonciju.

Ortodoncija

Naziv ortodoncija potiče od dve grčke reči: orthos (pravilni) i odontos (zub). Ortodoncija je stomatološka grana, koja se bavi ispravljanjem nepravilnog položaja zuba, te međuviličnog odnosa tokom rasta i razvoja pa i posle. Suprotno mišljenju da je cilj ortodoncije isključivo estetika, valja napomenuti kako su “ravni zubi”, osim za lep izgled, važni i za zdravlje celokupnog mastikatornog sistema, a time i celog organizma. Zbog toga ova fascinantna nauka rešava značajne estetske i funkcionalne probleme individue, čime doprinosi njenom značajno uspešnijem psihofizičkom stanju i socijološkom infiltriranju u društvo.

1

Pre i posle intervencije

Nakon RTG pregleda, ortodontske analize i utvrđivanja anomalije (nepravilnosti), može se pristupiti ortodontskom lečenju. Ono se temelji na spoznaji da se kost može preoblikovati. Deo ortodoncije poznat kao biomehanika, bavi se, među ostalim, izučavanjem uticaja sila na kost u različitim stadijumima njenog razvoja. Zahvaljujući tome, tokom rasta i razvoja u školskom uzrastu možemo preventivno delovati ili ispraviti i pravilno usmeriti postavku zuba i razvoj vilice. Zbog toga za što uspešniji efekat lečenja preporučuje se što ranije konsultovanje ortodonta i početak ortodontskog tretmana. Neophodno je naglasiti da uspešna saradnja ortodonta, pacijenta i roditelja je krucijalna za uspešni finalni izgled i funkciju pacijenta. Interesantno je što danas pacijent može uticati na finalni izgled svog lica prema želji, a posao ortodonta je da to što uspešnije realizuje, znači ortodont je danas i stručnjak i vajar.

2

Obavljanje pregleda

Valja naglasiti da ortodontski tretman može započeti od najranijeg uzrasta (6 godina) do starosti ako postoje stalni zubi.

Potreba za ortodncijom je velika svuda u svetu i predstavlja imidž i prestiž danas. Ona ne rešava samo problem vezan za zdravlje čoveka kroz ispunjenje ortodontskih ciljeva već prihvatanje od strane društva te poboljšava i samu sigurnost čoveka kao i “ispunjavanje potrebe svakog čoveka ka sopstvenoj estetici”. Estetika je danas većim delom materijalizovana, svako želi lepo da izgleda ma kojeg uzrasta bio.

Dentalni turizam

Skoplje je grad u kom se intenzivno gradi. Katastrofalni zemljotres 1963. godine, sa preko 2000 žrtava je inicirao izuzetnu solidarnost i pomoć svih zemalja na Balkanu i šire, te je ovaj grad simbolizovao humanist i solidarnost. Projekat „Skoplje 2014” doprinosi novom izgledu samog grada, a samim tim i privlačenju velikog broja turista i stranih investicija. Izgrađeni su veliki kapitalni objekti, muzeji, pozorišta, preuređena i stilizovana ministarstva i sve to daje jedan novi miris samom gradu kao multietničkoj metropoli. Ovde danas žive Makedonci, Albanci, Turci, Srbi, Vlasi i Romi.

Zapažen je veliki rast dolaska pacijenata iz Grčke zbog prihvatljivijih cena u ortodonciji. Lokalizovanje pacijenata iz Grčke je decentralizovano i pretežno ortodontske intervencije kao i ostale stomtološke intervencije obavljaju se u graničnim delovima Đevđelije i Dojrana.

Analogno ovome, Niš kao drugi grad po veličini u Srbiji, može isto tako razvijati dentalni turizam. ”Ništa se ne može prodati bolje od same kulture” kažu svi resorni ministri. Na prostoru današnjeg Niša, u antičkom gradu Naissu rođeni su rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III. Tako Niš sa obiljem istorijskih lokaliteta kao sto su Ćele-kula, Čegar, Tvrđava, Medijana i još mnogo drugih značajnih mesta koja bi mogla biti odlična destinacija jednog stranog državljanina, može ponuditi i odlične lekare i stručnjake. Naravno, mislim da je aerodrom koji grad ima velika prednost.

Niška lokalna samouprava sa dobrim menadžerskim timom bi mogla napraviti dobru ponudu koja će Niš predstaviti ne samo kao dobru turističku destinaciju stranim državljanima, već i kao grad koji pruža dentalne usluge sa mnogo povoljnijim cenama od matičnih zemalja stranih državljana.” poručuje Miloš.

Miloš pored toga što svojim primerom pokazuje da je svakako dobro posvetiti se nauci, ukazuje i na prednosti i mogućnosti našeg grada. Poziva na obrazovanje, na doškolovavanje u inostranstvu, ali rad u domovini. Kao zemlja prednjačimo u odlivu mozgova, što je gubljenje najjačeg potencijala, odnosno obrazovanih mladih kadrova bez kojih ne možemo krenuti pravim putem.

S. Ć.

Podeli sa prijateljimaShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

One Response to O ortodonciji, dentalnom turizmu i potencijalu Srbije u tim oblastima razgovarali smo sa Milošem Janaćkovićem

  1. stefan says:

    Svaka cast!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *